Sve moje prevare
Lagano cure poslednji minuti još jednog vrelog letnjeg dana. Zavaljen u svoju fotelju, umoran od bezuspešnih pokušaja da se rashladim, ponovo razrađujem u svojoj glavi mogućnost da napišem knjigu. Ha, ha, rećiće neko. Ni manje ni više nego knjigu. Znam, malo pompezno da ne kažem glupo zvuči ta ideja. Međutim već dugo vremena imam neodoljivu želju da saopštim drugima neka od svojih razmišljanja. Najbolji način za to je da objavim knjigu, mislio sam, ali pade mi na pamet ta do sada nepoznata reč BLOG. Što da ne, pomislih?
I eto, i dalje sedim zavaljen ali sada pred svojim računarom i kuckam. Vidim pred sobom nepoznati lik jednog prosečnog srbina i pokušavam da svoje misli prenesem u njemu razumljiv tekst. Verujte da to nije ni malo lako, ne zbog mogućnosti tog "mog" srbina za razumevanjem (rasuđivanjem), već zbog velikog broja zbrkanih misli koje treba kanalisati u pravom smeru. Od uvek je meni bila svojstvena ta osobina da u časovima osame zamaram sebe kojekakvim glupostima tj. idejama na koje bi se svaki prosečan mladić mojih godina odgovorio odmahivanjem ruke i izgovaranjem dobro poznate fraze : "Mani se gluposti".
E, upravo to nerazumevanje i sakriveni podsmeh su me ponukali da još više i dublje razrađujem (sumanute uglavnom) ideje i da pokušam njihovu realizaciju. To je zahtevalo određene pripreme u mom mentalnom sklopu zbog čega sam lagano ali sigurno počeo da se "zaglibljujem" i povlačim u sebe. Naravno tada nisam primećivao nikakve promene u svom ponašanju ali isto tako nisam obraćao pažnju na, sada vidim, dobronamerne savete svojih najbližih.Da zlo bude još veće pokatkad bi moje maštarije (fantazije) uspevale i postizale upravo ono što sam svesno, što u podsvesti očekivao od njih. Da nije bilo tako verovatno bih se ranije dozvao pameti ali neka, srećom na vreme se sve završilo.
Dok čitete ovo verovatno se pitate o čemu sam ja to maštao i kakve su mi sve ideje padale na pamet. Nije to bilo ništa "bolesno" da tako kažem niti u sukobu sa zakonom i moralnim načelima (auuu). Jednostavno sam kao i mnogi drugi odrastao u vremenu poremaćenih sistema vrednosti. Svi znamo šta se cenilo, slušalo, vozilo, tih 90-ih godina. Jednostavno sam hteo i JA na neki način budem deo toga i da , što bi moj srbenda rekao, uzmem leba preko pogače. To jednostavno ne ide. Veruj te mi. U stvari zanate vi to i sami, kao što sam i ja možda znao ali sam ipak razrađivao, pokretao i gasio kojekakve "poslove". Zanemario dalje školovanje, bio lažno popularan u društvu ( istom onom sa poremećenim shvatanjima), imao nekakve devojke ...
Hvala bogu pa sve to prođe. Završih i ja taj životni fakultet, opametih se i počeh da stvaram. Zrno po zrno. Uspeo ili ne u svojim namerama nebitno je. Jedino je važno da sada sa obe noge stojim čvrsto na zemlji i ne verujem u bajke o zlatnoj ribici.
